1Син срамотан и пријекоран упропашћује оца и одгони матер. 2Немој, сине, слушати науке која одводи од ријечи разумнијех. 3Неваљао свједок потсмијева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду. 4Готови су потсмјевачима судови и безумницима бој на леђа. 5 6Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар. 7Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души. 8Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се. 9Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија. 10Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га. 11Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита? 12Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега! 13Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло. 14Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега? 15Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу. 16По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово. 17Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио. 18Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба. 19Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали. 20Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит. 21Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку. 22Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска. 23Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј. 24Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста. 25Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку. 26Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено. 27Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те. 28Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра. 29Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут његов?