1Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору. 2Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се. 3Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов. 4Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа. 5Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро. 6Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата. 7 8Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман. 9Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзијех ногу, спотиче се. 10Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа. 11Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов. 12Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи. 13Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву. 14На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема. 15Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро. 16Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће. 17Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима. 18Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу. 19Царева је срдња као рика младога лава, и љубав је његова као роса трави. 20Безуман је син мука оцу својему, и свадљивост женина непрестано прокисивање. 21Кућа и имање нашљеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена. 22Лијеност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће. 23Ко држи заповијести, чува душу своју; а ко не мари за путове своје, погинуће. 24Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 25Карај сина својега докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 26Велик гњев показује кад прашташ кар, и кад опростиш, послије већма покарај. 27Слушај свјет и примај наставу, да послије будеш мудар. 28Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми оно ће остати. 29Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 30Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 31Љењивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је.