1Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.
2Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.
3Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
4Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
5Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
6Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.
7
8Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
9Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзијех ногу, спотиче се.
10Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа.
11Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
12Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи.
13Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву.
14На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
15Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
16Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
17Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
18Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу.
19Царева је срдња као рика младога лава, и љубав је његова као роса трави.
20Безуман је син мука оцу својему, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
21Кућа и имање нашљеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
22Лијеност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
23Ко држи заповијести, чува душу своју; а ко не мари за путове своје, погинуће.
24Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
25Карај сина својега докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
26Велик гњев показује кад прашташ кар, и кад опростиш, послије већма покарај.
27Слушај свјет и примај наставу, да послије будеш мудар.
28Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми оно ће остати.
29Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
30Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
31Љењивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је.