1У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 2Човјек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља својега. 3Ко милује свађу, милује гријех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 4Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 5Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда. 6Срце весело помаже као лијек, а дух жалостан суши кости. 7Безбожник прима поклон из њедара да преврати путове правди. 8Разумному је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 9Жалост је оцу својему син безуман, и јад родитељци својој. 10Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 11Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман. 12И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје. 13 14Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта. 15Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. 16Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом. 17Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева. 18Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду. 19Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој. 20Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој. 21Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух 22И ко је немаран у послу свом брат је распикући. 23Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону. 24Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли. 25Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност. 26Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота. 27Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути? 28Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање. 29Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље. 30Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.