1Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. 2Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је. 3Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем. 4Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима. 5Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти. 6Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова. 7Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. 8Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. 9Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар; 10Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. 11Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном. 12Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град. 13Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази. 14 15Бољи је залогај суха хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом. 16Разуман слуга биће господар над сином срамотнијем и с браћом ће дијелити нашљедство. 17Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ. 18Зао човјек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан. 19Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара. 20Вијенац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови. 21Не приличи безумном висока бесједа, акамоли кнезу лажљива бесједа. 22Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује. 23Ко покрива пријеступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље. 24Укор тишти разумнога већма него лудога сто удараца. 25Зао човјек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ. 26Боље је да човјека срете медвједица којој су отети медвједићи, него безумник у свом безумљу. 27Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове. 28Ко почне свађу, отвори уставу води; зато прије него се заметне, прођи се распре. 29Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.