1Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу. 2Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље. 3Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре. 4Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра. 5Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан. 6У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап. 7Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако. 8Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је. 9Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби. 10Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће. 11Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих. 12Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима. 13Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух. 14Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем. 15Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако. 16Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. 17Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња. 18Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу. 19Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута. 20Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју. 21Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право. 22Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника. 23Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра! 24Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо. 25Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 26Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су. 27Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 28Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.