1Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују. 2Чекање праведнијех радост је, а надање безбожнијех пропада. 3Пут је Господњи крјепост безазленому, а страх онима који чине безакоње. 4Праведник се неће нигда поколебати, а безбожници неће наставати на земљи. 5Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истријебиће се. 6Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина. 7 8Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна му је. 9Кад дође охолост, дође и срамота; а у смјернијех је мудрост. 10Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова. 11Неће помоћи богатство у дан гњева, а правда избавља од смрти. 12Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 13Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 14Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 15Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово мјесто. 16Лицемјер квари устима ближњега својега; али се праведници избављају знањем. 17Добру праведнијех радује се град; а кад пропадају безбожници, бива пјевање. 18Благословима праведнијех људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 19Безумник се руга ближњему својему, а разуман човјек мучи. 20Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је вјерна срца, таји ствар. 21Гдје нема савјета, пропада народ, а помоћ је у мноштву савјетника. 22Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је. 23Жена мила добија част, а силни добијају богатство. 24Милостив човјек чини добро души својој, а немилостив уди својему тијелу. 25Безбожни ради посао пријеваран; а ко сије правду, поуздана му је плата.