1Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
2Чекање праведнијех радост је, а надање безбожнијех пропада.
3Пут је Господњи крјепост безазленому, а страх онима који чине безакоње.
4Праведник се неће нигда поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
5Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истријебиће се.
6Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.
7
8Лажна су мјерила мрска Господу, а права мјера угодна му је.
9Кад дође охолост, дође и срамота; а у смјернијех је мудрост.
10Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
11Неће помоћи богатство у дан гњева, а правда избавља од смрти.
12Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
13Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
14Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
15Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово мјесто.
16Лицемјер квари устима ближњега својега; али се праведници избављају знањем.
17Добру праведнијех радује се град; а кад пропадају безбожници, бива пјевање.
18Благословима праведнијех људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
19Безумник се руга ближњему својему, а разуман човјек мучи.
20Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је вјерна срца, таји ствар.
21Гдје нема савјета, пропада народ, а помоћ је у мноштву савјетника.
22Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
23Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
24Милостив човјек чини добро души својој, а немилостив уди својему тијелу.
25Безбожни ради посао пријеваран; а ко сије правду, поуздана му је плата.