1Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другога већег од себе.
2Не гледајте сваки за своје, него и за другијех.
3Јер ово да се мисли међу вама што је и у Христу Исусу,
4Који, ако је и био у обличју Божијему, није се отимао да се испореди с Богом;
5Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човјек.
6Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
7Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.
8Да се у име Исусово поклони свако кољено онијех који су на небу и на земљи и под земљом;
9И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога оца.
10Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нијесам код вас, градите спасеније своје са страхом и дрктањем.
11Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што му је угодно.
12Све чините без вике и премишљања.
13Да будете прави и цијели, дјеца Божија без мане усред рода неваљалога и покваренога, у којему свијетлите као видјела на свијету,
14Придржавајући ријеч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
15Но ако и жртвован будем на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
16Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
17А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
18Јер ниједнога немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
19Јер сви траже што је њихово, а не што је Христа Исуса.
20А његово поштење познајете, јер као дијете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
21Њега дакле надам се да ћу послати одмах како разберем што је за мене.
22А надам се у Господа да ћу и сам скоро доћи к вама.
23Али нађох за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, својега помагача и другара у војевању, а вашега посланика и слугу моје потребе;
24Јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
25Јер бјеше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
26Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
27Примите га дакле у Господу са сваком радости, и такове поштујте;
28Јер за дјело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
29
30А даље, браћо моја, радујте се у Господу. Јер све једно да вам пишем мени није досадно, а вама је потребно.