1Још рече Господ Мојсију у пустињи Синајској друге године по изласку њихову из земље Мисирске првога мјесеца, говорећи: 2Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено вријеме. 3Четрнаестога дана овога мјесеца увече славите је у одређено вријеме, по свијем законима и по свијем уредбама њезинијем славите је. 4И рече Мојсије синовима Израиљевијем да славе пасху. 5И славише пасху првога мјесеца четрнаестога дана увече у пустињи Синајској; како бјеше Господ заповједио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви. 6А бијаху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона; 7И рекоше му људи они: ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принијети жртву Господу у вријеме заједно са синовима Израиљевијем? 8А Мојсије им рече: станите да чујем шта ће заповједити Господ за вас. 9А Господ рече Мојсију говорећи: 10Кажи синовима Израиљевијем и реци: ко би био нечист од мртваца или би био на даљном путу између вас или између вашега натражја, нека слави пасху Господу, 11Другога мјесеца четрнаестога дана увече нека је славе с пријеснијем хљебом и с горким зељем нека је једу. 12Нека не остављају од ње ништа до јутра, и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе. 13А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истријеби душа она из народа својега, јер не принесе Господу жртве на вријеме, гријех свој нека носи онај човјек. 14И ако би међу вама живио странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и оному ко се родио у земљи. 15А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од свједочанства; а увече бјеше над шатором као огањ до јутра. 16Тако бијаше једнако: облак га заклањаше, али ноћу бијаше као огањ. 17И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а гдје би стао облак, ондје се устављаху синови Израиљеви. 18По заповијести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповијести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у околу, 19И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви што треба свршивати Господу и не полажаху. 20И кад облак бијаше над шатором мало дана, по заповјести Господњој стајаху у околу и по заповијести Господњој полажаху. 21Кад би пак облак стајао од вечера до јутра, а ујутру би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху. 22Ако ли би два дана или мјесец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у околу синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху. 23По заповијести Господњој стајаху у око, и по заповијести Господњој полажаху; и свршиваху што треба свршивати Господу, као што бјеше заповједио Господ преко Мојсија.