1Још рече Господ Мојсију у пољу Моавском на Јордану према Јерихону говорећи: 2Заповједи синовима Израиљевијем нека даду од нашљедства својега Левитима градове, гдје ће живјети; и подграђа око градова подајте им, 3Да у градовима живе, а у подграђима њиховијем да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове. 4А подграђа која дате Левитима нека буду на тисућу лаката далеко од зидова градских унаоколо. 5Зато измјерите иза свакога града на исток двије тисуће лаката, и на југ двије тисуће лаката, и на запад двије тисуће лаката, и на сјевер двије тисуће лаката, тако да град буде у сриједи. Толика нека буду подграђа њихова. 6А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града. 7Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем. 8А тијех градова што ћете дати од нашљедства синова Израиљевијех, од онијех који имају више подајте више, а од онијех који имају мање подајте мање; сваки према нашљедству које ће имати нека да од својих градова Левитима. 9Још рече Господ Мојсију говорећи: 10Реци синовима Израиљевијем и кажи им: кад пријеђете преко Јордана у земљу Хананску, 11Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице. 12И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор. 13И тако од тијех градова које дате шест градова биће вам уточишта. 14Три така града подајте с ову страну Јордана, а три града подајте у земљи Хананској, ти градови нека буду уточишта. 15Синовима Израиљевијем и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тијех шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице. 16Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник. 17И ако каменом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник. 18Или ако дрветом из руке, од којега може човјек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби таки крвник. 19Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби. 20Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре, 21Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби таки убојица, крвник је; осветник нека погуби тога крвника кад га удеси. 22Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице, 23Или каменом од којега може човјек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла, 24Тада да суди збор између убојице и осветника по овом закону. 25И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и ондје нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем. 26Ако крвник како год изиде преко међе својега уточишта, у које је утекао, 27И нађе га осветник преко међе уточишта његова, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв. 28Јер у уточишту својем ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу нашљедства својега. 29Ово да вам је уредба за суђење од кољена до кољена по свијем становима вашим. 30Ко би хтио погубити човјека, по свједоцима нека погуби крвника; али један свједок не може свједочити да се ко погуби. 31Не узимајте откупа за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби. 32Ни од онога не узимајте откупа који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи прије него умре свештеник; 33Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој друкчије него крвљу онога који је пролије. 34Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевијех.