1Тада дођоше кћери Салпада сина Офера сина Галада сина Махира сина Манасијина, од племена Манасије сина Јосифова, а имена им бјеху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 2И стадоше пред Мојсија и пред Елеазара свештеника и пред кнезове и сав збор на вратима шатора од састанка, и рекоше: 3Отац наш умрије у пустињи, али не бјеше у друштву с онима који се побунише на Господа у буни Корејевој, него умрије од гријеха својега, а не остави синова. 4Зашто да се истријеби име оца нашега из породице његове зато што није имао сина? Дај нам нашљедство међу браћом оца нашега. 5И изнесе Мојсије ствар њихову пред Господа. 6А Господ рече Мојсију говорећи: 7Право говоре кћери Салпадове; подај им право да имају нашљедство међу браћом оца својега, и пренеси нашљедство оца њихова на њих. 8А синовима Израиљевијем кажи и реци: кад ко умре а нема сина, онда пренесите нашљедство његово на кћер његову; 9Ако ли ни кћери нема, онда подајте нашљедство његово браћи његовој; 10Ако ли ни браће нема, онда подајте нашљедство његово браћи оца његова; 11Ако ли нема ни браће очине, онда подајте нашљедство његово оному ко му је најближи у роду његову, и нека је његово. И то нека буде синовима Израиљевијем закон за суђење, како заповједи Господ Мојсију. 12Још рече Господ Мојсију: изиди на гору ову Аваримску, и види земљу коју сам дао синовима Израиљевијем. 13И кад је видиш, прибраћеш се к роду својему и ти, као што се прибрао Арон брат твој. 14Јер не послушасте ријечи моје у пустињи Сину у свађи народној, кад је требало да ме прославите на води пред очима њиховијем. То је вода од свађе у Кадису у пустињи Сину. 15И рече Мојсије Господу говорећи: 16Господе Боже духовима и сваком тијелу, постави човјека над овијем збором, 17Који ће излазити пред њима и који ће долазити пред њима, који ће их изводити, и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира. 18А Господ рече Мојсију: узми к себи Исуса сина Навина, човјека у ком је дух мој, и метни руку своју на њ, 19И изведи га пред Елеазара свештеника и пред сав збор, и подај му заповјести пред њима. 20И подај му од славе своје, да га слуша сав збор синова Израиљевијех. 21И нека стаје пред Елеазара свештеника да га пита за суд Урим пред Господом; по заповијести његовој нека полазе и по заповијести његовој нека долазе он и сви синови Израиљеви с њим и сав збор. 22И учини Мојсије како му заповједи Господ; и узев Исуса постави га пред Елеазара свештеника и пред сав збор. 23И метну руке своје на њ, и даде му заповијести, како бјеше заповједио Господ преко Мојсија.