1И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје. 2А ондје немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона. 3И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: камо да смо помрли кад помријеше браћа наша пред Господом! 4Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овдје и ми и стока наша? 5И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло мјесто, гдје не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће? 6И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња. 7И рече Господ Мојсију говорећи: 8Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стијени пред њима, те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стијене, и напојићеш збор и стоку њихову. 9И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповједи Господ. 10И сазваше Мојсије и Арон збор пред стијену, и он им рече: слушајте одметници! хоћемо ли вам из ове стијене извести воду? 11И диже Мојсије руку своју и удари у стијену штапом својим два пута, и изиде вода многа, те се напоји народ и стока њихова. 12А Господ рече Мојсију и Арону: што ми не вјеровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тога у земљу коју сам им дао. 13То је вода од свађе, гдје се свађаше синови Израиљеви с Господом, и он се прослави међу њима. 14Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару Едомском да му реку: овако каже брат твој Израиљ: ти знаш све невоље које нас снађоше: 15Како наши оци сиђоше у Мисир, и бијасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим; 16И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи. 17Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налијево док не пријеђемо међу твоју. 18А Едом му одговори: не иди преко моје земље, да не изидем с мачем преда те. 19А синови Израиљеви рекоше му: ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пјешице прођемо. 20А он им одговори: нећете проћи. И изиде Едом пред њих с много народа и с великом силом. 21И кад не хтје Едом допустити Израиљу да пријеђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега. 22И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору. 23И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе Едомске говорећи: 24Арон ваља да се прибере к роду својему, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не послушасте заповијести моје на води од свађе. 25Узми Арона и Елеазара сина његова, и изведи их на гору Ор. 26И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његову, па ће се Арон прибрати и умријети ондје. 27И учини Мојсије како заповједи Господ; и изидоше на гору Ор пред свијем збором. 28И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару сину његову, и умре ондје Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сидоше с горе. 29А кад видје сав збор да умрије Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.