1И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 2И рекоше: зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ. 3А Мојсије бјеше човјек врло кротак мимо све људе на земљи. 4И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 5Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје. 6И рече им: чујте сада ријечи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну. 7Али није таки мој слуга Мојсије, који је вјеран у свем дому мојем. 8Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мојега, на Мојсија? 9И гњев се Господњи распали на њих, и он отиде. 10И облак се подиже са шатора; и гле, Марија бјеше губава, бијела као снијег. И Арон погледа Марију, а она губава. 11Тада рече Арон Мојсију: господару, молим те, не мећи на нас гријеха овога, јер лудо учинисмо и згријешисмо. 12Немој да ова буде као мртво дијете, којему је месо пола труло кад излази из утробе матере своје. 13И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим ти се, исцијели је. 14А Господ одговори Мојсију: да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би ли се стидјела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван окола, а послије нека буде опет примљена. 15Тако би Марија одлучена изван окола седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена. 16