1А између узбрдице на углу и овчјих врата оправљаше златари и трговци. 2 3А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгњеви се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима, 4И говораше пред браћом својом и војницима Самаријским: шта раде ти немоћни Јудејци? хоћемо ли их оставити? хоће ли приносити жртве? хоће ли сада свршити? еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено? 5А Товија Амонац који бијаше уза њ рече: нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов. 6Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи гдје би робовали. 7И не покривај безакоња њихова, и гријех њихов да се не избрише пред тобом, јер те дражише за оне који зидају. 8И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради. 9А кад чу Санавалат и Товија и Арапи и Амонци и Азоћани да се оправља зид Јерусалимски и да се почело затворати што је проваљено, разгњевише се врло; 10И сложише се сви заједно да дођу и да ударе на Јерусалим и да смету. 11А ми се молисмо Богу својему и постављасмо стражу према њима дан и ноћ од страха њихова. 12А Јудејци рекоше: клонула је снага носиоцима, а праха има много не можемо зидати зида. 13А наши непријатељи рекоше: да не дознаду и не опазе докле не дођемо усред њих, па ћемо их побити и прекинути посао. 14Али дођоше Јудејци који код њих живљаху и казаше нам десет пута: чувајте сва мјеста куда се иде к нама. 15Тада намјестих народ у низима иза зида и на стрменима, поставих народ по породицама са мачевима и копљима и луковима. 16И разгледавши устах и рекох старјешинама и главарима и осталом народу: не бојте их се. Помените Господа великога и страшнога, и бијте се за браћу своју, за синове своје и кћери своје, за жене своје и куће своје. 17А кад чуше непријатељи наши да смо дознали, разби Господ њихову намјеру, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао. 18И отада половина мојих момака пословаше, а друга половина држаше копља и штитове и лукове и оклопе, и кнезови стајаху иза свега дома Јудина. 19И који зидаху и који ношаху терет и који товараху сваки једном руком рађаше а у другој држаше копље. 20А који зидаху, сваки имаху мач приписан уз бедрицу и тако зидаху. А трубач стајаше код мене. 21Јер рекох старјешинама и главарима и осталом народу: посао је велик и дуг и ми смо се расули по зиду далеко један од другога. 22Гдје чујете трубу да труби, онамо трчите к нама; Бог наш војеваће за нас. 23Тако рађасмо посао, и половина их држаше копља од зора па докле звјезде не изиду.