1Слушајте, горе и тврди темељи земаљски, парбу Господњу, јер Господ има парбу с народом својим, и с Израиљем се суди. 2Народе мој, шта сам ти учинио? и чим сам ти досадио? Одговори ми. 3Јер те изведох из земље Мисирске и искупих из куће ропске и послах пред тобом Мојсија, Арона и Марију. 4Народе мој, опомени се што науми Валак цар Моавски и што му одговори Валам син Веоров, од Ситима до Галгала шта би, да познаш правду Господњу. 5Су чим ћу доћи пред Господа да се поклоним Богу вишњему хоћу ли доћи преда њ са жртвама паљеницама? с теоцима од године? 6Хоће ли Господу бити миле тисуће овнова? десетине тисућа потока уља? хоћу ли дати првенца својега за пријеступ свој? плод утробе своје за гријех душе своје? 7Показао ти је, човјече, што је добро; и шта Господ иште од тебе осим да чиниш што је право и да љубиш милост и да ходиш смјерно с Богом својим? 8Глас Господњи виче граду, и ко је мудар види име твоје; слушајте прут и онога који га је одредио. 9Није ли јоште у кући безбожниковој благо неправо? и ефа крња, гадна? 10Хоће ли ми бити чист у кога су мјерила лажна и у тобоцу пријеварно камење? 11Јер су богатуни његови пуни неправде, и становници говоре лаж, и у устима им је језик пријеваран. 12Зато ћу те и ја бити да оболиш, пустошићу те за гријехе твоје. 13Ти ћеш јести, али се нећеш наситити, и падање твоје биће усред тебе; и склањаћеш, али нећеш избавити, и што избавиш предаћу мачу. 14Ти ћеш сијати, али нећеш жети; ти ћеш циједити маслине, али се нећеш намазати уљем, и маст, али нећеш пити вина. 15Јер се држе уредбе Амријеве и сва дјела дома Ахавова, и ходите по савјетима њиховијем, да те предам у погибао, и становнике његове у потсмијех, и носићете срамоту народа мојега. 16 17Тешко мени! јер сам као кад се обере љетина, као кад се пабирчи послије брања виноградскога; нема грозда за јело, ранога воћа жели душа моја. 18Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом. 19Да чине зло објема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.