1И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска. 2Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове. 3Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима. 4Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху. 5Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-езилска неће вам дати станка. 6Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских. 7Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева. 8Зато пошљи даре Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве. 9Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве. 10Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство. 11 12Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци. 13Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човјеку и кући његовој, човјеку и нашљедству његову. 14Зато овако вели Господ: ево, ја мислим зло томе роду, из којега нећете извући вратова својих, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло вријеме. 15У оно вријеме говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: пропадосмо; промијени дио народа мојега; како ми узе! узевши њиве наше раздијели. 16Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за ждријеб у збору Господњем.