1И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.
2Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове.
3Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.
4Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.
5Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Вет-езилска неће вам дати станка.
6Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.
7Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.
8Зато пошљи даре Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве.
9Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.
10Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.
11
12Тешко онима који смишљају безакоње и о злу се труде на постељама својим, и кад сване извршују, јер им је сила у руци.
13Желе њиве, и отимају их; желе куће, и узимају; чине силу човјеку и кући његовој, човјеку и нашљедству његову.
14Зато овако вели Господ: ево, ја мислим зло томе роду, из којега нећете извући вратова својих, нити ћете ходити поносито, јер ће бити зло вријеме.
15У оно вријеме говориће се прича о вама, и нарицаће се жалосно говорећи: пропадосмо; промијени дио народа мојега; како ми узе! узевши њиве наше раздијели.
16Зато нећеш имати никога ко би ти повукао уже за ждријеб у збору Господњем.