1И твоји ће се јунаци уплашити, Темане, да се истријебе покољем сви из горе Исавове. 2За насиље учињено брату твојему Јакову покриће те стид и истријебићеш се засвагда. 3Онај дан, кад ти стајаше насупрот; онај дан, кад иностранци одвођаху у ропство војску његову, и туђинци улажаху на врата његова и бацаху ждријеб за Јерусалим, бјеше и ти као који од њих. 4Али ти не требаше гледати дана брата својега, дана, кад се одвођаше у туђу земљу, нити се радовати синовима Јудинијем у дан кад пропадаху, нити разваљивати уста у дан невоље њихове. 5Не требаше ти ући на врата народа мојега у дан погибли њихове, не требаше да и ти гледаш зло њихово у дан погибли њихове ни да се машаш добра њихова у дан погибли њихове. 6Нити требаше да станеш на распутицу да убијаш бјежан њихову, нити да издајеш онијех који осташе у дан невоље. 7Јер је дан Господњи близу свијем народима; како си чинио, тако ће ти бити, плата ће ти се вратити на главу твоју. 8Јер као што сте ви пили на светој гори мојој, тако ће пити сви народи вазда, пиће, и ждријеће, и биће као да их није било. 9А на гори ће Сиону бити спасење, и биће света, и дом ће Јаковљев наслиједити нашљедство своје. 10И дом ће Јаковљев бити огањ и дом Јосифов пламен, а дом Исавов стрњика; и разгоријеће се на њих, и спалиће их; и неће бити остатака дому Исавову, јер Господ рече. 11И наслиједиће југ, гору Исавову, и равницу, Филистеје; и наслиједиће поље Јефремово и поље Самаријско и Венијаминово И Галад; 12И заробљена војска синова Израиљевијех наслиједиће што је било Хананејско до Сарепте; а робље Јерусалимско, што је у Сефараду, наслиједиће јужне градове. 13И избавитељи ће изаћи на гору Сион да суде гори Исавовој, и царство ће бити Господње. 14 15 16Дође ријеч Господња Јони сину Аматијеву говорећи: