1Не судите да вам се не суди; 2Јер каковијем судом судите, онаковијем ће вам судити; и каковом мјером мјерите, онаком ће вам се мјерити. 3А зашто видиш трун у оку брата својега, а брвна у оку својему не осјећаш? 4Или, како можеш рећи брату својему: стани да ти извадим трун из ока твојега; а ето брвно у оку твојему? 5Лицемјере! извади најприје брвно из ока својега, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата својега. 6Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас. 7Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. 8Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се. 9Или који је међу вама човјек у кога ако заиште син његов хљеба камен да му да? 10Или ако рибе заиште да му да змију? 11Кад дакле ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више отац ваш небески дати добра онима који га моле? 12Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци. 13Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду. 14Као што су уска врата и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе. 15Чувајте се од лажнијех пророка, који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви. 16По родовима њиховијем познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве? 17Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. 18Не може дрво добро родова злијех рађати, ни дрво зло родова добријех рађати. 19Свако дакле дрво које не рађа рода добра, сијеку и у огањ бацају. 20И тако дакле по родовима њиховијем познаћете их. 21Не ће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима. 22Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили? 23И тада ћу им ја казати: никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње. 24Сваки дакле који слуша ове моје ријечи и извршује их, казаћу да је као мудар човјек који сазида кућу своју на камену: 25И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер бјеше утврђена на камену. 26А сваки који слуша ове моје ријечи а не извршује их, он ће бити као човјек луд који сазида кућу своју на пијеску: 27И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно. 28И кад сврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој. 29Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници.