1А кад он видје народ, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови. 2И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско; 4Благо онима који плачу, јер ће се утјешити; 5Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу; 6Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити; 7Благо милостивима, јер ће бити помиловани; 8Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети; 9Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати; 10Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско. 11Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради. 12Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас. 13Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. 14Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. 15Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући. 16Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе оца вашега који је на небесима. 17Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним. 18Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши. 19Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме. 20Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско. 21Чули сте како је казано старима: не убиј; јер ко убије, биће крив суду. 22А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: рака! биће крив скупштини; а ко рече: будало! биће крив паклу огњеном. 23Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опоменеш да брат твој има нешто на те, 24Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој. 25Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну. 26Заиста ти кажем: нећеш изаћи оданде док не даш до пошљедњега динара. 27Чули сте како је казано старима: не чини прељубе. 28А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему. 29А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао. 30И ако те десна рука твоја саблажњава, отсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао. 31Тако је казано: ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну. 32А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме прељубу чини. 33Још сте чули како је казано старима: не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео. 34А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј; 35Ни земљом, јер је подножје ногама његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара. 36Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне бијеле или црне учинити. 37Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је. 38Чули сте да је казано: око за око, и зуб за зуб. 39А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десноме твом образу, обрни му и други; 40И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. 41И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два. 42Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му. 43Чули сте да је казано: љуби ближњега својега, и мрзи на непријатеља својега. 44А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; 45Да будете синови оца својега који је на небесима; јер он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. 46Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници? 47И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? 48Будите ви дакле савршени, као што је савршен отац ваш небески.