1А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе. 2И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији. 3Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама 4Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети. 5И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси. 6А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв. 7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима. 8Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас. 9Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви; 10И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ. 11А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: ти кажеш. 12И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори. 13Тада рече ми Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче? 14И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло. 15А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће. 16А тада имаху знатнога сужња по имену Варава. 17И кад се сабраше, рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа? 18Јер знадијаше да су га из зависти предали. 19А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради. 20А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе. 21А судија одговарајући рече им: кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву. 22Рече им Пилат: а шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: да се разапне. 23Судија пак рече: а какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: да се разапне. 24А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: ја нијесам крив у крви овога праведника: ви ћете видјети. 25И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на дјецу нашу. 26Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне. 27Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на њ сву чету војника. 28И свукавши га обукоше му скерлетну кабаницу. 29И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски! 30И пљунувши на њ узеше трску и бијаше га по глави. 31И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну. 32И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст. 33И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница, 34Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије. 35А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке; 36И сјеђаху ондје те га чуваху. 37И метнуше му више главе кривицу његову написану: ово је Исус цар Јудејски. 38Тада распеше с њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране. 39А који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима, 40И говорећи: ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста. 41А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама потсмијевајући се говораху: 42Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати. 43Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј. 44Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се. 45А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога. 46А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио? 47А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: овај зове Илију. 48И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49А остали говораху: стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе. 50А Исус опет повика иза гласа и испусти душу. 51И гле, завјес црквени раздрије се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли; 53И изашавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима. 54А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј. 55И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех. 57А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов. 58Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело. 59И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто; 60И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. 61А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу. 62Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата, 63И рекоше: господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу. 64Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве. 65Рече им Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате. 66А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.