1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: 2Царство је небеско као човјек цар који начини свадбу сину својему. 3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтјеше доћи. 4Опет посла друге слуге говорећи: кажите званицама: ево сам објед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу. 5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој. 6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их. 7А кад то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали. 8Тада рече слугама својима: свадба је дакле готова, а званице не бише достојне. 9Идите дакле на раскршћа и кога год нађете, дозовите на свадбу. 10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију. 11Изашавши пак цар да види госте угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо. 12И рече му: пријатељу! како си дошао амо без свадбенога руха? А он оћутје. 13Тада рече цар слугама: свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 14Јер су многи звани, али је мало избранијех. 15Тада отидоше фарисеји и начинише вијећу како би га ухватили у ријечи. 16И послаше к њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: учитељу! знамо да си истинит, и путу Божијему заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко. 17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не? 18Разумјевши Исус лукавство њихово рече: што ме кушате, лицемјери? 19Покажите ми новац харачки. А они донесоше му новац. 20И рече им: чији је образ овај и натпис? 21И рекоше Му: ћесарев. Тада рече им: подајте дакле ћесарово ћесару, и Божије Богу. 22И чувши дивише се, и оставивши га отидоше. 23Тај дан приступише к њему садукеји који говоре да нема васкрсенија, и упиташе га 24Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: ако ко умре без дјеце, да узме брат његов жену његову и да подигне сјеме брату својему. 25У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату својему. 26А тако и други, и трећи, тја до седмога. 27А послије свију умрије и жена. 28О васкрсенију дакле кога ће од седморице бити жена? јер је за свима била. 29А Исус одговарајући рече им: варате се, не знајући писма ни силе Божије. 30Јер о васкрсенију нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божији на небу. 31А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи: 32Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвијех, него живијех. 33И чувши народ дивљаше се науци његовој. 34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно. 35И упита један од њих законик кушајући га и говорећи: 36Учитељу! која је заповијест највећа у закону? 37А Исус рече му: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом. 38Ово је прва и највећа заповијест. 39А друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. 40О овима двјема заповијестима виси сав закон и пророци. 41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус 42Говорећи: шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше му: Давидов. 43Рече им: како дакле Давид њега духом назива Господом говорећи: 44Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима? 45Кад дакле Давид назива њега Господом, како му је син? 46И нико му не могаше одговорити ријечи; нити смијаше ко од тога дана да га запита више.