1Јер је царство небеско као човјек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. 2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. 3И изишавши у трећи сахат, видје друге гдје стоје на чаршији беспослени, 4И њима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. 5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сахат, учини тако. 6И у једанаести сахат изишавши нађе друге гдје стоје беспослени, и рече им: што стојите овдје вас дан беспослени? 7Рекоше му: нико нас не најми. Рече им: идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете. 8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу својему: дозови посленике и подај им плату почевши од пошљедњијех до првијех. 9И дошавши који су у једанаести сахат најмљени примише по грош. 10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: и примише и они по грош. 11И примивши викаху на господара 12Говорећи: Ови пошљедњи један сахат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горјели. 13А он одговарајући рече једноме од њих: пријатељу! ја теби не чиним криво; нијеси ли погодио са мном по грош? 14Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме пошљедњему да дам као и теби. 15Или зар ја нијесам властан у својему чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 16Тако ће бити пошљедњи први и први пошљедњи; јер је много званијех а мало избранијех. 17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им: 18Ево идем у Јерусалим, и син човјечиј биће предан главарима свештеничкијем и књижевницима; и осудиће га на смрт; 19И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га бију и разапну; и трећи дан устаће. 20Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто. 21А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповједи да сједу ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему. 22А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којијем се ја крстим? Рекоше му: можемо. 23И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој. 24И кад чуше осталијех десет ученика, расрдише се на та два брата. 25А Исус дозвавши их рече: знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари управљају њим. 26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. 28Као што ни син човјечиј није дошао да му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. 29И кад је излазио из Јерихона за њим иде народ многи. 30И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов! 31А народ пријећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: помилуј нас Господе, сине Давидов! 32И уставивши се Исус дозва их, и рече: шта хоћете да вам учиним? 33Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше. 34И смилова се Исус, и дохвати се очију њиховијех, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.