1И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана. 2И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје. 3И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу? 4А он одговарајући рече им: нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их? 5И рече: зато оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. 6Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља. 7Рекоше му: зашто дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти? 8Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако. 9Него ја вама кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу. 10Рекоше му ученици његови: ако је тако човјеку са женом, није се добро женити. 11А он рече им: не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано. 12Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими. 13Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им. 14А Исус рече: Оставите дјецу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско. 15И метнувши на њих руке отиде оданде. 16И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни? 17А он рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести. 18Рече му: које? А Исус рече: да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно; 19Поштуј оца и матер; и љуби ближњега свога као самог себе. 20Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба? 21Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. 22А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 23А Исус рече ученицима својијем: заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско. 24И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије. 25А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: ко се дакле може спасити? 26А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће, а Богу је све могуће. 27Тада одговори Петар и рече му: ето ми смо оставили све и за тобом идемо: шта ће дакле бити нама? 28А Исус рече им: заиста вам кажем да ће те ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех. 29И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни. 30Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.