1И приступише к њему фарисеји и садукеји, и кушајући га искаху да им покаже знак с неба. 2А он одговарајући рече им: увече говорите: биће ведро; јер је небо црвено. 3И ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемјери! лице небеско умијете познавати, а знаке времена не можете познати? 4Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде. 5И полазећи ученици његови на ону страну заборавише узети хљеба. 6А Исус рече им: чувајте се квасца фарисејскога и садукејскога. 7А они мишљаху у себи говорећи: то је што нијесмо хљеба узели. 8А Исус разумјевши рече им: шта мислите у себи, маловјерни, што хљеба нијесте узели? 9Зар још не разумијете нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? 10Ни седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? 11Како не разумијете да вам не рекох за хљебове да се чувате квасца фарисејскога и садукејскога? 12Тада разумјеше да не рече квасца хљебнога да се чувају, него науке фарисејске и садукејске. 13А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: ко говоре људи да је син човјечији? 14А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка. 15Рече им Исус: а ви шта мислите ко сам ја? 16А Симон Петар одговори и рече: ти си Христос, син Бога живога. 17И одговарајући Исус рече му: благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тијело и крв нијесу то теби јавили, него отац мој који је на небесима. 18А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. 19И даћу ти кључеве од царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима. 20Тада запријети Исус ученицима својијем да ником не казују да је он Христос. 21Отада поче Исус казивати ученицима својијем да њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старјешина и од главара свештеничкијех и књижевника, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати. 22И узевши га Петар поче га одвраћати говорећи: Боже сачувај! неће то бити од тебе. 23А он обрнувши рече Петру: иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско. 24Тада Исус рече ученицима својијем: ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме крст свој и иде за мном. 25Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. 26Јер каква је корист човјеку ако сав свијет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човјек за своју душу? 27Јер ће доћи син човјечиј у слави оца својега с анђелима својијем, и тада ће се вратити свакоме по дјелима његовијем. 28Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде сина човјечијега гдје иде у царству својему.