1У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу; 2И рече слугама својијем: то је Јован крститељ; он устаде из мртвијех, и зато чини чудеса. 3Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега. 4Јер му говораше Јован: не можеш ти ње имати. 5И шћаше да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. 6А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. 7Зато и с клетвом обрече јој дати што год заиште. 8А она научена од матере своје: дај ми, рече, овдје на кругу главу Јована крститеља. 9И забрину се цар; али клетве ради и онијех који се гошћаху с њим, заповједи јој дати. 10И посла те посјекоше Јована у тамници. 11И донесоше главу његову на кругу, и дадоше дјевојци, и однесе је матери својој. 12И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише. 13И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто мјесто насамо. А кад то чуше људи, идоше за њим пјешице из градова. 14И изашавши Исус видје многи народ, и сажали му се за њих, и исцијели болеснике њихове. 15А пред вече приступише к њему ученици његови говорећи: овдје је пусто мјесто, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. 16А Исус рече им: не треба да иду; подајте им ви нека једу. 17А они рекоше му: немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе. 18А он рече: донесите ми их овамо. 19И заповједи народу да посједају по трави; па узе онијех пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својијем, а ученици народу. 20И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пунијех. 21А онијех што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце. 22И одмах натјера Исус ученике своје да уђу у лађу и напријед да иду на ону страну док он отпусти народ. 23И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече бијаше ондје сам. 24А лађа бјеше насред мора у невољи од валова, јер бијаше противан вјетар. 25А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. 26И видјевши га ученици по мору гдје иде, поплашише се говорећи: то је утвара; и од страха повикаше. 27А Исус одмах рече им говорећи: не бојте се; ја сам, не плашите се. 28А Петар одговарајући рече: Господе! ако си ти, реци ми да дођем к теби по води. 29А он рече: ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. 30Но видјећи вјетар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај! 31И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: маловјерни! зашто се посумња? 32И кад уђоше у лађу, преста вјетар. 33А који бијаху у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину ти си син Божиј. 34И прешавши дођоше у земљу Генисаретску. 35И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше к њему све болеснике. 36И мољаху га да се само дотакну скута од његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.