1И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима. 2И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их. 3Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех; 4И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе. 5А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама? 6А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене. 7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем. 8Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините. 9И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате. 10Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре. 11А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи. 12И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој, 13Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините. 14И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте. 15Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека. 16Ако ко има уши да чује нека чује. 17И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу. 18И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити? 19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела. 20Још рече: што излази из човјека оно погани човјека; 21Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства, 22Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље. 23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека. 24И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити. 25Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима. 26А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине. 27А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима. 28А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех. 29И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје. 30И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру. 31И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске. 32И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку. 33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова; 34И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се. 35И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо. 36И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху. 37И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.