1И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.
2И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
3И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.
4И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.
5И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.
7А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;
8И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.
9И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.
10Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.
11И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.
12И много им пријећаше да га не прокажу.
13И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.
14И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,
15И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16Првога Симона, и надједе му име Петар;
17И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;
18И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,
19И Јуду Искариотскога, који га и издаде.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.
21И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.
23И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?
24И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;
25И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;
26И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.
28Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:
29А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.
30Јер говораху: у њему је нечисти дух.
31И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.
33И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?
34И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.
35Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.