1И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати. 2 3И одмах ујутру учинише вијећу главари свештенички са старјешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату. 4И упита га Пилат: јеси ли ти цар Јудејски? А он одговарајући рече му: ти кажеш. 5И тужаху га главари свештенички врло. 6А Пилат опет упита га говорећи: зар ништа не одговараш? Гледај шта свједоче на тебе. 7Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат. 8А о сваком празнику пушташе им по једнога сужња кога искаху. 9А бијаше један затворен, по имену Варава, са својијем другарима који су у буни учинили крв. 10И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше. 11А Пилат им одговори говорећи: хоћете ли да вам пустим цара Јудејскога? 12Јер знадијаше да су га из зависти предали главари свештенички. 13Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да ишту да им пусти. 14А Пилат опет одговарајући рече им: а шта хоћете да чиним с тијем што га зовете царем Јудејскијем? 15А они опет повикаше: распни га. 16А Пилат им рече: а какво је зло учинио? А они иза гласа викаху: распни га. 17А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да га разапну. 18А војници га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника, 19И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на њ. 20И стадоше га поздрављати говорећи: здраво, царе Јудејски! 21И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њ, и падајући на кољена поклањаху му се. 22И кад му се наругаше, свукоше с њега скерлетну кабаницу, и обукоше га у његове хаљине и изведоше га да га разапну. 23И натјераше некога Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да му понесе крст. 24И доведоше га на мјесто Голготу, које ће рећи: коштурница. 25И даваху му да пије вино са смирном, а он не узе. 26И кад га разаспеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети. 27А бијаше сахат трећи кад га разапеше. 28И бијаше натпис његове кривице написан: цар Јудејски. 29И с њим распеше два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране њему. 30И изврши се писмо које говори: и метнуше га међу злочинце. 31И који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима и говорећи: аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш. 32Помози сам себи и сиђи с крста. 33Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: другима поможе, а себи не може помоћи. 34Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се. 35А у шестоме сахату би тама по свој земљи до сахата деветога. 36И у деветоме сахату повика Исус иза гласа говорећи: Елои! Елои! лама савахтани? које значи: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио? 37И неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: ено зове Илију. 38А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га говорећи: станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине. 39А Исус повика иза гласа, и издахну. 40И завјес црквени раздрије се на двоје с врха до на дно. 41А кад видје капетан који стајаше према њему да с таком виком издахну, рече: заиста човјек овај син Божиј бјеше. 42А бијаху и жене које гледаху издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија Јакова малога и Јосије мати, и Соломија, 43Које иђаху за њим и кад бјеше у Галилеји, и служаху му; и друге многе које бијаху дошле с њим у Јерусалим. 44И кад би у вече (јер бијаше петак, то јест у очи суботе), 45Дође Јосиф из Ариматеје, поштен савјетник, који и сам царства Божијега чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тијело Исусово. 46А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: је ли давно умро? 47И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.