1И укријепићу их Господом, и они ће ходати у име његово, говори Господ.
2
3Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.
4Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови Васански, јер се посијече шума ограђена.
5Стоји јаук пастира, јер се затр слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос Јордански.
6Овако вели Господ Бог мој: паси овце кланице,
7Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.
8Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу ево предати једнога другоме у руке и у руке цару њихову, и они ће потрти земљу а ја је нећу избавити из руку њиховијех.
9И пасох овце кланице, невољне од стада, и узев два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.
10И погубих три пастира за мјесец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.
11И рекох: нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.
12И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завјет свој који учиних са свијем народима.
13И укиде се онога дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да бјеше ријеч Господња.
14И рекох им: ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није, немојте; и измјерише ми плату, тридесет сребрника.