1Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега. 2 3Исус пак пун Духа светога врати се од Јордана, и одведе га Дух у пустињу, 4И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладње, 5И рече му ђаво: ако си син Божиј, реци овоме камену да постане хљеб. 6И одговори му Исус говорећи: у писму стоји: неће живљети човјек о самом хљебу, него о свакој ријечи Божијој. 7И изведавши га ђаво на гору високу показа му сва царства овога свијета у тренућу ока, 8И рече му ђаво: теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је; 9Ти дакле ако се поклониш преда мном биће све твоје, 10И одговарајући Исус рече му: иди од мене, сотоно; у писму стоји: поклањај се Господу Богу својему, и њему јединоме служи. 11И одведе га у Јерусалим, и постави га наврх цркве, и рече му: ако си син Божиј, скочи одавде доље; 12Јер у писму стоји да ће анђелима својијем заповједити за тебе да те сачувају, 13И узеће те на руке да гдје не запнеш за камен ногом својом. 14И одговарајући Исус рече му: казано је: не кушај Господа Бога својега. 15И кад сврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме. 16И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о њему по свему оном крају. 17И он учаше по зборницама њиховијем, и сви га хваљаху. 18И дође у Назарет гдје бјеше одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни у зборницу, и устаде да чита. 19И даше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано: 20Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповједим заробљенима да ће се отпустити, и слијепима да ће прогледати; да отпустим сужње; 21И да проповиједам пријатну годину Господњу. 22И затворивши књигу даде слузи, па сједе: и сви у зборници гледаху на њ. 23И поче им говорити: данас се изврши ово писмо у ушима вашима. 24И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његовијех, и говораху: није ли ово син Јосифов? 25И рече им: ви ћете мени без сумње казати ову причу: љекару! излијечи се сам; што смо чули да си чинио у Капернауму учини и овдје на својој постојбини. 26Рече пак: заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини. 27А заиста вам кажем: многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илијно кад се небо затвори три године и шест мјесеци и би велика глад по свој земљи; 28И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску к жени удовици. 29И многи бијаху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Немана Сиријанина. 30И сви се у зборници напунише гњева кад чуше ово. 31И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га наврх горе гдје бијаше њихов град сазидан да би га бацили одозго. 32Али он прође између њих, и отиде. 33И дође у Капернаум град Галилејски, и учаше их у суботе. 34И чуђаху се науци његовој; јер његова бесједа бјеше силна. 35И у зборници бјеше човјек у коме бјеше нечисти дух ђаволски, и повика иза гласа 36Говорећи: прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј. 37И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на сриједу, изиђе из њега, и нимало му не науди. 38И у све уђе страх, и говораху један другоме говорећи: каква је то ријеч, да влашћу и силом заповиједа нечистијем духовима, и излазе? 39И отиде глас о њему по свима околнијем мјестима. 40Уставши пак из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу. 41И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. 42А кад захођаше сунце, сви који имадијаху болеснике од различнијех болести довођаху их к њему; а он на свакога од њих меташе руке, и исцјељиваше их. 43А и ђаволи излажаху из многијех вичући и говорећи: ти си Христос син Божиј. И запрећиваше им да не говоре да знаду да је он Христос. 44А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто мјесто; и народ га тражаше, и дође к њему, и задржаваху га да не иде од њих.