1И не налажаху шта би му учинили; јер сав народ иђаше за њим, и слушаху га. 2 3И кад он у један од онијех дана учаше народ у цркви и проповиједаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старјешинама, 4И рекоше му говорећи: кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту? 5А он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми: 6Крштење Јованово или би с неба или од људи? 7А они помишљаху у себи говорећи: ако речемо с неба, рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте? 8Ако ли речемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вјероваху да Јован бјеше пророк. 9И одговорише: не знамо откуда. 10А Исус им рече: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 11А народу поче казивати причу ову: један човјек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена. 12И у вријеме посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари избише га, и послаше празна. 13И посла опет другога слугу; а они и онога избише и осрамотивши послаше празна. 14И посла опет трећега; а они и онога ранише, и истјераше. 15Онда рече господар од винограда: шта ћу чинити? Да пошљем сина својега љубазнога: еда се како застиде кад виде њега. 16А виноградари видјевши њега мишљаху у себи говорећи: ово је нашљедник; ходите да га убијемо да наше буде достојање. 17И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда? 18Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: не дао Бог! 19А он погледавши на њих рече: шта значи дакле оно у писму: камен који одбацише зидари онај поста глава од угла? 20Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. 21И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на њ; али се побојаше народа, јер разумјеше да њима ову причу каза. 22И пажаху на њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни, не би ли га ухватили у ријечи да га предаду поглаварима и власти судијиној. 23И упиташе га говорећи: учитељу! знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијему: 24Треба ли нам ћесару давати харач, или не? 25А он разумјевши њихово лукавство рече им: шта ме кушате? 26Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: ћесарев. 27А он им рече: подајте дакле што је ћесарево ћесару, а што је Божије Богу. 28И не могоше ријечи његове покудити пред народом; и дивише се одговору његову, и умукоше. 29А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсенија, и питаху га 30Говорећи: учитељу! Мојсије нам написа: ако коме умре брат који има жену, и умре без дјеце, да брат његов узме жену, и да подигне сјеме брату својему. 31Бијаше седам браће, и први узе жену, и умрије без дјеце; 32И узе други жену, и он умрије без дјеце; 33И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише дјеце, и помријеше; 34А послије свију умрије и жена. 35О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена? јер је она седморици била жена. 36И одговарајући Исус рече им: дјеца овога свијета жене се и удају; 37А који се удостоје добити онај свијет и васкрсеније из мртвих нити ће се женити ни удавати; 38Јер више не могу умријети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсенија. 39А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа Бога Авраамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева. 40А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи. 41А неки од књижевника одговарајући рекоше: учитељу! добро си казао. 42И већ не смијаху ништа да га запитају. А он им рече: 43Како говоре да је Христос син Давидов? 44Кад сам Давид говори у псалтиру: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, 45Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима. 46Давид дакле њега назива Господом; па како му је син? 47А кад сав народ слушаше, рече ученицима својијем: