1А ово је закон за жртву ради пријеступа; светиња је над светињама. 2На којем се мјесту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за пријеступ; и крвљу њезином нека се покропи олтар озго унаоколо. 3А све сало њезино нека се принесе, и реп и сало што покрива цријева, 4И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима, 5И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за пријеступ. 6Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом мјесту нека се једе; светиња је над светињама. 7Жртва је за пријеступ као жртва за гријех, један је закон за обје; који свештеник учини њом очишћење, његова је. 8А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је. 9И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, онога је свештеника који га принесе. 10И сваки дар замијешен с уљем или сух, свијех је синова Ароновијех, како једнога тако другога. 11А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу: 12Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замијешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и бијелога брашна попржена с тијем колачима замијешеним с уљем. 13Осим колача хљеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује. 14И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити онога свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне. 15А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра. 16Ако ли принесе жртву ради завјета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако што остане, нека се поједе сјутрадан. 17Ако ли што меса од те жртве остане до трећега дана, нека се сажеже огњем. 18Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принио, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће гријех свој. 19И месо које би се дотакло чега нечистога, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист. 20А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истријеби из народа својега. 21И ко се дотакне чега нечистога, или нечиста човјека или нечиста живинчета, или којега му драго гада нечистога, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истријеби из народа својега. 22И рече Господ Мојсију говорећи: 23Кажи синовима Израиљевим, и реци: не једите сала од вола ни од овце ни од козе. 24Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га звјерка раздре; али га не једите; 25Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човјек на жртву огњену Господу, нека се истријеби из народа својега онај који једе. 26Ни крви не једите у становима својим ни од птице нити од којега живинчета. 27Сваки који би јео какову крв, нека се истријеби из народа својега. 28Опет рече Господ Мојсију говорећи: 29Кажи синовима Израиљевим, и реци: ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне. 30Својим рукама нека донесе што се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом. 31А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовијем. 32И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута. 33А који између синова Ароновијех принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће. 34Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свијех њиховијех жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовијем законом вјечним да се узимају од синова Израиљевих. 35То је помазанога Арона и помазаних синова његовијех од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу. 36То заповједи Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вјечним од кољена на кољено. 37То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради гријеха и за жртву ради пријеступа, и за освештање и за жртву захвалну, 38Што је Господ заповједио Мојсију на гори Синајској кад заповједи синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.