1Али се огријешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зарина од племена Јудина узе од проклетијех ствари; зато се разгњеви Господ на синове Израиљеве. 2А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који бијаше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: идите и уходите земљу. И људи отидоше и уходише Гај. 3И вративши се к Исусу рекоше му: нека не иде сав народ; до двије тисуће људи или до три тисуће људи нека иду, и освојиће Гај; немој трудити свега народа, јер их је мало. 4И отиде их онамо из народа око три тисуће људи; али побјегоше од Гајана. 5И Гајани посјекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата дори до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода. 6А Исус раздрије хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старјешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави. 7И рече Исус: јаох! Господе Боже, зашто преведе онај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? о, да шћасмо остати преко Јордана! 8Јаох! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећи пред непријатељима својим? 9Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истријебиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великога имена својега? 10А Господ рече Исусу: устани; што си пао на лице своје? 11Згријешио је Израиљ, и преступио завјет мој који сам им заповједио: јер узеше од проклетијех ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари. 12Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истријебите између себе проклетиње. 13Устани, освештај народ, и реци: освештајте се за сјутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетства између себе. 14Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим, и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један. 15Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завјет Господњи и учини безакоње у Израиљу. 16И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино. 17Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија. 18И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зарина од племена Јудина. 19И рече Исус Ахану: сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљеву, и признај пред њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене. 20А Ахан одговори Исусу и рече: истина је, ја згријеших Господу Богу Израиљеву, и учиних тако и тако: 21Видјех у плијену један лијеп плашт Вавилонски, и двјеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мојега шатора, и сребро оздо. 22Тада Исус посла посланике, који отрчаше у шатор, и гле, бјеше закопано у шатору његову, и оздо сребро. 23И узеше из шатора и донесоше к Исусу и свијем синовима Израиљевијем, и метнуше пред Господа. 24Тада Исус и сав Израиљ узеше Ахана сина Зарина, и сребро и плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, и волове његове и магарце његове, и овце његове, и шатор и све што бјеше његово, и изведоше у долину Ахор. 25И рече Исус: што си нас смео? Господ да те смете данас! И засу га камењем сав Израиљ, и спалише све огњем засувши камењем. 26Потом набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. И Господ се поврати од жестине гњева својега. Отуда се прозва оно мјесто долина Ахор до данас.