1Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијина, 2И рече им: ви држасте све што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповиједао. 3Не остависте браће своје дуго времена, до овога дана, и добро чувасте заповијест Господа Бога својега. 4А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу нашљедства својега, коју вам је дао Мојсије слуга Господњи с ону страну Јордана. 5Само пазите добро да вршите заповијест и закон, што вам је заповједио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога својега и да ходите свијем путовима његовијем, и чувате заповијести његове и држите их се, и да му служите свијем срцем својим и свом душом својом. 6И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе. 7А половина племена Манасијина бјеше дао Мојсије нашљедство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом с ову страну Јордана к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их, 8И рече им говорећи: с великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло многом; са сребром и златом и мјеђу и гвожђем и одијелом врло многим; подијелите плијен од непријатеља својих с браћом својој. 9И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина отидоше од синова Израиљевијех из Силома, који је у земљи Хананској, идући у земљу Галадску, у земљу нашљедства својега, коју наслиједише, како бјеше Господ заповједио преко Мојсија. 10А кад дођоше на међу Јорданску у земљи Хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина олтар ондје на Јордану, олтар велик и наочит. 11И чуше синови Израиљеви гдје се говори: гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина начинише олтар према земљи Хананској на међи Јорданској, покрај синова Израиљевијех. 12А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевијех у Силом да иду да се бију с њима. 13И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску Финеса сина Елеазара свештеника, 14И с њим десет кнезова, по једнога кнеза од дома отачкога од свијех племена Израиљевијех, а сваки их бјеше поглавар у дому отаца својих у тисућама Израиљевијем. 15А они дођоше к синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и половини племена Манасијина у земљу Галадску, и рекоше им говорећи: 16Овако вели сав збор Господњи, какав је то гријех којим се огријешисте Богу Израиљеву одвративши се данас од Господа начинивши олтар да се одметнете данас од Господа? 17Мало ли нам је гријеха Фегорова, од којега се још нијесмо очистили до данас и с којега дође погибао на збор Господњи, 18Те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сјутра разгњеви на сав збор Израиљев? 19Ако је земља нашљедства вашега нечиста, пријеђите у земљу нашљедства Господњега, у којој стоји шатор Господњи, и узмите нашљедство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтар Господа Бога нашега. 20Није ли се Ахан син Зарин огријешио о ствари проклете, те дође гњев на сав збор Израиљев? и он не погибе сам за гријех свој. 21А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина одговорише и рекоше поглаварима тисућа Израиљевих: 22Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и гријешити Господу, нека нас не сачува данас. 23Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или даре или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи. 24Него то учинисмо бојећи се овога: рекосмо: сјутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: шта ви имате с Господом Богом Израиљевим? 25Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате дијела у Господа. Те ће синови ваши одбити синове наше да се не боје Господа. 26Зато рекосмо: учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву, 27Него да буде свједок међу нама и вама, и међу натражјем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: ви немате дијела у Господа. 28Јер рекосмо: ако кад реку тако нама или натражју нашему, тада ћемо им казати: видите слику од олтара Господњега коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је свједочанство међу нама и вама. 29Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтар Господа Бога нашега, који је пред шатором његовијем. 30А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од тисућа Израиљевих који бијаху с њим, ријечи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи. 31И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовијем и синовима Гадовијем и синовима Манасијиним: данас познасмо да је међу нама Господ кад се огријешисте Господу тијем гријехом, и сачувасте синове Израиљеве од руку Господњих. 32И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимовијех и од синова Гадовијех из земље Галадске у земљу Хананску к синовима Израиљевијем, и јавише им ствар. 33И би по вољи синовима Израиљевијем; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови. 34И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: свједок је међу нама да је Господ Бог.