1Ево, иду дани, говори Господ, кад ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сијача, и горе ће капати слатким вином, а сви ће се хумови растапати. 2И повратићу робље народа својега Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих. 3И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ Бог твој. 4 5 6Утвара Авдијева. Овако вели Господ Господ за Едомску: чусмо глас од Господа, и гласник би послан к народима: устајте, да устанемо на њу у бој. 7Гле, учинићу те малијем међу народима, бићеш врло презрен. 8Понос срца твојега превари те, тебе, који живиш у расјелинама каменијем, у високом стану свом, и говориш у срцу свом: ко ће ме оборити на земљу? 9Да подигнеш високо као орао и међу звијезде да метнеш гнијездо своје, оданде ћу те оборити, говори Господ. 10Како си оплијењен? да су дошли к теби крадљивци или лупежи ноћу, не би ли покрали колико им је доста? да су дошли к теби берачи виноградски, не би ли оставили пабирака? 11Како се претражи Исав, како се нађоше потаје његове!