1Да се закопају у најдоњи крај земље, оданде ће их узети рука моја; и да изађу на небо, оданде ћу их скинути; 2И да се сакрију на врх Кармила, наћи ћу их и узећу их оданде; и да се сакрију испред мојих очију на дно морско, ондје ћу заповједити змији да их уједе; 3Да отиду у ропство пред непријатељима својим, и ондје ћу заповједити мачу да их побије, и обратићу очи своје њима на зло а не на добро. 4Јер Господ Господ над војскама кад се дотакне земље, она се растапа и туже сви који живе на њој, и разљева се сва као ријека и потапа се као од ријеке Мисирске. 5Он је саградио себи клијети на небу и свод свој основао на земљи; зове воде морске и изљева их по земљи; име му је Господ. 6Нијесте ли ми, синови Израиљеви, као синови Етиопски? говори Господ; не изведох ли Израиља из земље Мисирске, а Филистеје из Кафтора и Сирце из Кира? 7Гле, очи су Господње управљене на ово грјешно царство да га затресем са земље; али нећу сасвијем затрти дома Јаковљева, говори Господ. 8Јер, ево, ја ћу заповједити и разметаћу међу свијем народима дом Израиљев као што се размеће жито у решету да ни зрно не падне на земљу. 9Од мача ће погинути сви грјешници између мојега народа, који говоре: неће доћи, нити ће нас задесити зло. 10У то ћу вријеме подигнути опали шатор Давидов, и затворићу му пукотине, и оправићу му што је разваљено, и опет ћу га саградити као што је био прије,