1Ко вјерује сина, има живот вјечни; а ко не вјерује сина, неће видјети живота, него гњев Божиј остаје на њему.
2
3Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован
4(Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),
5Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
6А ваљало му је проћи кроз Самарију.
7Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.
8А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.
9Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
10(Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)
11Рече му жена Самарјанка: како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јевреји не мијешају са Самарјанима.
12Одговори Исус и рече јој: да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.
13Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
14Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
15Одговори Исус и рече јој: сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;
16А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.
17Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
18Рече јој Исус: иди зовни мужа својега, и дођи овамо.
19Одговори жена и рече му: немам мужа. Рече јој Исус: добро си казала: немам мужа;
20Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
21Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.
22Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.
23Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
24Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Јевреја.
25Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.
26Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.
27Рече му жена: знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.
28Рече јој Исус: ја сам који с тобом говорим.
29И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ниједан не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?
30А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
31Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
32Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.
33А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.
34А он им рече: ја имам јело да једем за које ви не знате.
35Тада ученици говораху међу собом: већ ако му ко донесе да једе?
36А он им рече: јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.
37Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
38И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;
39Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.
40Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
41И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бесједу жене која свједочаше: каза ми све што сам учинила.
42Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.
43И много их више вјерова за његову бесједу.
44А жени говораху: сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.
45А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
46Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.
47А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
48Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.
49Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.
50И рече му Исус: ако не видите знака и чудеса, не вјерујете.
51Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.
52Рече му Исус: иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус, и пође.
53И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: син је твој здрав.
54Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: јуче у седмом сахату пусти га грозница.