1И показах им име твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима. 2 3И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови. 4А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем. 5Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке, и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем. 6А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: кога тражите? 7Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше. 8А кад им рече: ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу. 9Онда их опет запита Исус: кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. 10Исус им одговори: казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду. 11Да се изврши ријеч што рече: не изгубих ниједнога од онијех које си ми дао. 12А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо. 13Онда рече Исус Петру: задјени нож у ножнице. Чашу коју ми даде отац зар да је не пијем? 14А чета и војвода и момци Јеврејски ухватише Исуса и свезаше га, 15И одведоше га најпре Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године. 16А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне. 17За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога, и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога; 18А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра. 19Онда рече слушкиња вратарица Петру: да нијеси и ти ученик овога човјека? Он рече: нијесам. 20А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се. 21Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку. 22Исус му одговори: ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих. 23Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио: ево ови знаду шта сам ја говорио. 24А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: зар тако одговараш поглавару свештеничкоме? 25Исус му одговори: ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш? 26И Ана посла га свезана Кајафи поглавару свештеничкоме. 27А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: нијесам. 28Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар отсијече ухо: не видјех ли ја тебе у врту с њим? 29Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева. 30А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху. 31Онда Пилат изађе к њима напоље и рече: какову кривицу износите на овога човјека? 32Одговорише му и рекоше: кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби. 33А Пилат им рече: узмите га ви и по закону својему судите му. А Јевреји му рекоше: ми не смијемо никога погубити. 34Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети. 35Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: ти си цар Јудејски? 36Исус му одговори: говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене? 37Пилат одговори: зар сам ја Јеврејин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио? 38Исус одговори: царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Јеврејима; али царство моје није одавде. 39Онда му рече Пилат: даклем си ти цар? Исус одговори: ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен, и зато дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. 40Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Јеврејима, и рече им: ја никакве кривице не налазим на њему.