1Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада. 2Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити. 3 4Обрати се, Израиљу, ка Господу Богу својему, јер си пао својега ради безакоња. 5Узмите са собом ријечи, и обратите се ка Господу; реците му: опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо жртве усана својих. 6Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњма, нити ћемо више говорити дјелу руку својих: Боже наш; јер у тебе налази милост сирота. 7Исцијелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гњев мој одвратити од њега. 8Бићу као роса Израиљу, процвјетаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска. 9Рашириће се гране његове, и љепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански. 10Они ће се вратити и сједјети под сјеном његовијем, рађаће као жито и цвјетаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино Ливанско. 11Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод. 12Ко је мудар, нека разумије ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путови Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима. 13 14 15Ријеч Господња која дође Јоилу сину Фатуилову. 16Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако што било за вашега времена или за времена ваших отаца? 17Приповиједајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену. 18Што оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и што оста иза хрушта изједе црв. 19Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новијем вином, јер се оте из уста ваших. 20Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице. 21Потр винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле.