1За јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих. 2И он ће сам бити одведен у Асирску на дар цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намјером својом. 3Цара ће Самаријскога нестати као пјене поврх воде. 4И обориће се висине Авенске, гријех Израиљев; трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховијем, и говориће горама: покријте нас, и хумовима: падните на нас. 5Од времена Гавајскога гријешио си, Израиљу; ондје осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике. 6По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово. 7Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лијепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити. 8Сијте правду, жећете милост; орите крчевину, јер је вријеме да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом. 9Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака. 10Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад бијаше рат, мајка би размрскана са синовима. 11Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев. 12 13Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах сина својега. 14Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима. 15Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио. 16Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну. 17Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити. 18И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове. 19Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к вишњему, али се ниједан не подиже. 20Како да те дам, Јефреме? да те предам, Израиљу? како да учиним од тебе као од Адаме? да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.