1Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничкога неће бити.
2
3А Јов одговори и рече:
4Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом?
5Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну.
6Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро њему и био срећан?
7Он премјешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом;
8Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају;
9Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде;
10Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
11Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
12Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.
13Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
14Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? ко ће му казати: шта радиш?
15Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници.
16А како би му ја одговарао и бирао ријечи против њега?
17Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим судији својему.
18Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој.
19Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што.
20Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама.
21Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити?
22Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
23Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
24Свеједно је; зато рекох: и доброга и безбожнога он потире.
25Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех.
26Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко?
27Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра.
28Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
29Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се;
30Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
31Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
32Да се измијем водом шњежницом, и да очистим сапуном руке своје,
33Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
34Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд;
35Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.