1Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничкога неће бити. 2 3А Јов одговори и рече: 4Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом? 5Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну. 6Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро њему и био срећан? 7Он премјешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом; 8Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају; 9Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде; 10Он разапиње небо сам, и гази по валима морским; 11Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну; 12Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја. 13Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим. 14Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? ко ће му казати: шта радиш? 15Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници. 16А како би му ја одговарао и бирао ријечи против њега? 17Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим судији својему. 18Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој. 19Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што. 20Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама. 21Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити? 22Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао. 23Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој. 24Свеједно је; зато рекох: и доброга и безбожнога он потире. 25Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех. 26Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко? 27Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра. 28Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну. 29Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се; 30Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати. 31Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд? 32Да се измијем водом шњежницом, и да очистим сапуном руке своје, 33Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине. 34Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд; 35Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.