1Зашто ми не опростиш гријех мој и не уклониш моје безакоње? јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити. 2 3Тада одговори Вилдад Сушанин и рече: 4Докле ћеш тако говорити? и ријечи уста твојих докле ће бити као силан вјетар? 5Еда ли Бог криво суди? или Свемогући изврће правду? 6Што су синови твоји згријешили њему, зато их је дао безакоњу њихову. 7А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућему, 8Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој; 9И почетак ће твој бити мален, а пошљедак ће ти бити врло велик. 10Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њиховијех; 11Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сјен. 12Неће ли те они научити? неће ли ти казати и из срца својега изнијети ријечи? 13Ниче ли сита без влаге? расте ли рогоз без воде? 14Док се још зелени, док се не покоси, суши се прије сваке траве. 15Таке су стазе свијех који заборављају Бога, и надање лицемјерово пропада. 16Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова; 17Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати. 18Зелени се на сунцу, и уврх врта његова пружају се огранци његови; 19Жиле његове заплећу се код извора, и на мјесту камениту шири се; 20Али кад се ишчупа из мјеста својега, оно га се одриче: нијесам те видјело. 21Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други. 22Гле, Бог не одбацује доброга, али не прихвата за руку зликовца.