1Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј. 2 3А Јов одговори и рече: 4О да би се добро измјерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мјерила! 5Претегла би пијесак морски; зато ми и ријечи недостаје. 6Јер су стријеле Свемогућега у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божије ударају на ме. 7Риче ли дивљи магарац код траве? муче ли во код пиће своје? 8Једе ли се бљутаво без соли? има ли сласти у биоцу од јајца? 9Чега се душа моја није хтјела дотакнути, то ми је јело у невољи. 10О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао што чекам! 11И да би Бог хтио сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истријебио ме! 12Јер ми је још утјеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нијесам тајио ријечи светога. 13Кака је сила моја да бих претрпио? какав ли је крај мој да бих продуљио живот свој? 14Је ли сила моја камена сила? је ли тијело моје од мједи? 15Има ли још помоћи у мене? и није ли далеко од мене што би ме придржало? 16Несрећному треба милост пријатеља његова, али је он оставио страх Свемогућега. 17Браћа моја изневјерише као поток, као бујни потоци прођоше, 18Који су мутни од леда, у којима се сакрива снијег; 19Кад се откраве, отеку; кад се загрију, нестане их с мјеста њиховијех. 20Тамо амо сврћу од путова својих, иду у ништа и губе се. 21Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих; 22Али се постидјеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се. 23Тако и ви постасте ништа; видјесте погибао моју, и страх вас је. 24Еда ли сам вам рекао: дајте ми, или од блага својега поклоните ми; 25Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме? 26Поучите ме, и ја ћу мучати; и у чему сам погријешио, обавијестите ме. 27Како су јаке ријечи истините! Али шта ће укор ваш? 28Мислите ли да ће ријечи укорити, и да је говор човјека без надања вјетар? 29И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу својему. 30Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.