1Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости. 2 3Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити? 4Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња. 5Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов. 6Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави. 7Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово. 8Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче. 9Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис. 10Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју, 11Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја; 12Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља; 13Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу; 14Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа; 15Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара; 16Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи. 17Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога. 18Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја. 19Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућега. 20Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују. 21Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи. 22У глади избавиће те од смрти и у рату од мача. 23Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође. 24Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога. 25Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом. 26И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити. 27Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.