1Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
2
3Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?
4Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња.
5Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов.
6Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
7Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
8Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
9Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис.
10Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју,
11Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја;
12Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
13Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
14Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа;
15Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара;
16Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
17Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога.
18Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
19Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућега.
20Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују.
21Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
22У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
23Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
24Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога.
25Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.
26И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
27Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.