1Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога. 2 3Још говори Елијуј и рече: 4Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије? 5Јер си рекао: шта ће ми помоћи, кака ће ми бити корист, да не гријешим? 6Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом. 7Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе. 8Ако гријешиш, шта ћеш му учинити? или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити? 9Ако си праведан, шта ћеш му дати? или шта ће примити из руке твоје? 10Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда. 11Вапију од великога насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех; 12А ниједан не говори: гдје је Бог, Створитељ мој, који даје пјесму ноћу; 13Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскога, и мудрији од птица небеских. 14Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени. 15Јер Бог не слуша таштине, и Свемогући не гледа на њу. 16Акамоли кад кажеш: не видиш то. Пред њим је суд; чекај га.