1Јер не умијем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
2
3Чуј дакле, Јове, бесједу моју, и слушај све ријечи моје.
4Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
5По правом срцу мом биће ријечи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
6Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
7Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми насупрот.
8Ево, ја ћу бити мјесто Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
9Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
10Рекао си дакле преда мном, и чуо сам глас твојих ријечи:
11Чист сам, без гријеха, прав сам и нема безакоња на мени.
12Ево, тражи задјевицу са мном, држи ме за свога непријатеља.
13Меће у кладе ноге моје, вреба по свијем стазама мојим.
14Ето, у том нијеси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човјека.
15Зашто се преш с њим, што за сва дјела своја не одговара?
16Једанпут говори Бог и два пута; али човјек не пази.
17У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
18Тада отвора ухо људима и науку им запечаћава,
19Да би одвратио човјека од дјела његова, и заклонио од њега охолост;
20Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
21И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
22Тако да се животу његову гади хљеб и души његовој јело најмилије;
23Нестаје тијела његова на очиглед, и измалају се кости његове, које се прије нијесу видјеле,
24И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
25Ако има гласника, тумача, једнога од тисуће, који би казао човјеку дужност његову,
26Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
27И подмладиће се тијело његово као у дјетета, и повратиће се на дане младости своје,
28Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човјеку по правди његовој.
29Гледајући људи рећи ће: бијах згријешио, и што је право изврнуо, али ми не поможе.
30Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа свјетлост.
31Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човјеку,
32Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала свјетлост живијех.
33Пази, Јове, слушај ме, мучи, да ја говорим.