1Гле, то су дијелови путова његовијех; али како је мали дио што чусмо о њему? и ко ће разумјети гром силе његове?
2
3И Јов настави бесједу своју и рече:
4Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
5Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
6Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре.
7Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу отступити од своје доброте.
8Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
9Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
10Јер како је надање лицемјеру, кад се лакоми а Бог ће ишчупати душу његову?
11Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
12Хоће ли се Свемогућему радовати? хоће ли призивати Бога у свако вријеме?
13Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућега не тајим.
14Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
15То је дио човјеку безбожном од Бога, и нашљедство које примају насилници од Свемогућега.
16Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хљеба.
17Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
18Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
19Што набави, обући ће праведник, и сребро ће дијелити безазлени.
20Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
21Богат ће умријети а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
22Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однијети олуја.
23Узеће га вјетар источни, и отићи ће; вихор ће га однијети с мјеста његова.