1Избавиће и онога који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих. 2 3А Јов одговори и рече: 4Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих. 5О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова, 6Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога, 7Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао. 8Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао. 9Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије. 10Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га; 11Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети. 12Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато. 13По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох. 14Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак. 15Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини. 16И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много. 17За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.