1Како ме дакле на празно тјешите кад у одговорима вашим остаје пријевара? 2 3А Елифас Теманац одговори и рече: 4Може ли Богу бити човјек користан? Сам је себи користан човјек мудар. 5Је ли Свемогућему радост, ако си праведан? или му је добит, ако ходиш без мане? 6Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји? 7Није ли злоћа твоја велика? и неправдама твојим има ли краја? 8Јер си узимао залог од браће своје ни за што, и свлачио си хаљине с голијех. 9Уморнога нијеси напојио воде, и гладноме нијеси дао хљеба. 10Земља је била човјека силнога, и угледни је сједио у њој. 11Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си. 12Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада. 13И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те. 14Није ли Бог на висини небеској? погледај горе звијезде, како су високо. 15Али ти кажеш: шта зна Бог? еда ли ће кроз таму судити? 16Облаци га заклањају, те не види; хода по кругу небеском. 17Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници, 18Који се искоријенише прије времена и вода се разли по темељу њихову? 19Говораху Богу: иди од нас. Шта би им учинио Свемогући? 20А он им је напунио куће добра. Али намјера безбожничка далеко је од мене. 21Видјеће праведници и радоваће се, и безазлени потсмијеваће им се. 22Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождро огањ. 23Сложи се с њим и помири се; тако ће ти бити добро. 24Прими из уста његовијех закон, и сложи ријечи његове у срцу свом. 25Ако се вратиш к Свемогућему, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње, 26Тада ћеш метати по праху злато и Офирско злато по камењу из потока. 27И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја. 28Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје. 29Молићеш му се, и услишиће те, и завјете своје извршићеш. 30Што год наумиш, излазиће ти; и на путовима твојим свијетлиће видјело.