1Таки су станови безаконикови, и тако је мјесто онога који не зна за Бога. 2 3А Јов одговори и рече: 4Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме ријечима? 5Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме? 6Али ако сам доиста погријешио, погрјешка ће моја остати код мене. 7Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом, 8Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене. 9Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапијем, али нема суда. 10Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак. 11Свукао је с мене славу моју и скинуо вијенац с главе моје. 12Порушио ме је отсвуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје. 13Распалио се на ме гњев његов, и узео ме је међу непријатеље своје. 14Војске његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у око около шатора мојега. 15Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене. 16Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме. 17Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховијем. 18Зовем слугу својега, а он се не одзива, а молим га устима својим. 19Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје. 20Ни дјеца не хају за ме; кад устанем, руже ме. 21Мрзак сам свјема невјернијем својим, и које љубљах посташе ми противници. 22За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих. 23Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене. 24Зашто ме гоните као Бог, и меса мојега не можете да се наситите? 25О кад би се написале ријечи моје! кад би се ставиле у књигу! 26Писаљком гвозденом и оловом на камену за вјечни спомен кад би се урезале! 27Али знам да је жив мој искупитељ, и на пошљедак да ће стати над прахом. 28И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у тијелу свом видјети Бога. 29Ја исти видјећу га, и очи моје гледаће га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.