1У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.
2
3А Вилдад Сушанин одговори и рече:
4Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
5Зашто се мисли да смо као стока? зашто смо гадни у вашим очима?
6Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стијена се премјестити са својега мјеста?
7Да, видјело безбожнијех угасиће се, и искра огња њихова неће сијати.
8Видјело ће помркнути у шатору његову, и жижак ће се његов угасити у њему.
9Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намјера.
10Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
11Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
12Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
13Отсвуда ће га страхоте страшити и тјераће га устопце.
14Изгладњеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
15Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
16Ишчупаће се из стана његова узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
17Наставаће се у шатору његову, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
18Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасјећи гране његове.
19Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му имена бити по улицама.
20Одагнаће се из свјетлости у мрак, и избациће се из свијета.
21Ни сина ни унука неће му бити у народу његову, нити какога остатка у становима његовијем.