1У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу. 2 3А Вилдад Сушанин одговори и рече: 4Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити. 5Зашто се мисли да смо као стока? зашто смо гадни у вашим очима? 6Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стијена се премјестити са својега мјеста? 7Да, видјело безбожнијех угасиће се, и искра огња њихова неће сијати. 8Видјело ће помркнути у шатору његову, и жижак ће се његов угасити у њему. 9Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намјера. 10Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу; 11Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж. 12Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази. 13Отсвуда ће га страхоте страшити и тјераће га устопце. 14Изгладњеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ. 15Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти. 16Ишчупаће се из стана његова узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном. 17Наставаће се у шатору његову, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов. 18Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасјећи гране његове. 19Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му имена бити по улицама. 20Одагнаће се из свјетлости у мрак, и избациће се из свијета. 21Ни сина ни унука неће му бити у народу његову, нити какога остатка у становима његовијем.